Sretenjski ustav iz 1835. godine bio je jedan od prvih koraka mlade srpske kneževine ka slobodi: spoljašnjoj – nezavisnosti od Osmanskog carstva – ali i unutrašnjoj slobodi u odnosu na tadašnju vlast. Ustav je bio izraz verodostojne težnje za izgradnjom nezavisnih ustanova, prevashodno „ustavljanjem“ vladarske samovolje. Istorija Srbije svedoči da nema snažnije poruke od izbora pojma „ustav“ umesto pojma „konštitucija“. Poreklo reči „ustav“ i na ovogodišnji praznik još uvek označava cilj, iako je odavno trebalo da postane opomena svakoj težnji ka autokratiji. Zbog toga Dan državnosti ne proslavljamo, nego obeležavamo. U Kragujevcu!
