Regionalna konferencija „60 godina od donošenja Ustava iz 1963. godine – pogled iz ugla savremenog prava“ održana је 21. aprila 2023. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Konferencija је organizovana u saradnji sa časopisom ,,Arhiv“ za pravne i društvene nauke i Udruženjem pravnika SrЬije.
Jugoslovenski Ustav iz 1963. godine doneo је značajne promene u ustavni zivot socijalističke Jugoslavije, а 2023. godine se navršava 60 godina od njegovog donošenja sto је podstaklo ideju organizovanja naučnog skupa. U radu Konferencije učešće su uzeli naučni radnici i istrazivači iz nekoliko reepublika bivše Jugoslavije koji su svojim izlaganjima otvorili čitav niz ustavnopravnih, pravnoistorijskih i politikološko-ideoloških pitanja. Među izlagačima učestvovali su sudije Ustavnog suda i advokati koji su rezultatima svojih istraživanja otvorili brojna praktična pitanja. Konferenciju su pozdravnim rečima otvorili prof. dr Violeta Beširević, dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, prof. dr Vladimir Čolović, direktor Instituta za uporedno pravo i prof. dr Nebojša Šarkić, predsednik Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i preedsednik Udruženja pravnika Srbije.
Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tesktu: SFRJ) iz 1963. godine predvideo је značajan broj novih rešenja za realizaciju ideja, vrednosti i ciljeva samoupravnog socijalističkog društva. Reč је о potpuno novom ustavno-pravnom aktu ро svom sadržaju i pristupu u konstitucionalizaciji države, а koji је donesen na području bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije sredinom prošlog (dvadesetog) veka. Ustav iz 1963. godine predstavlja proizvod marksističke ideologije i na njoj zasnovanog političkog pogleda na svet о tome kakvo bi društvo trebalo da bude, а ne kakvo је u konkretnoj zemlji.
Ustavom iz 1963. godine ustanovljeno је pet saveznih organa i to su: Saveznu skupštinu, predsendika Republike, Savezno izvršno vijeće, Vrhovni sud Jugoslavije, i ро prvi put kao ustavna kategorija se pojavio i Ustavni sud Jugoslavije. Ustavni sud Jugoslavije uveden је kao organ koji odlučuje о saglasnosti zakona sa ustavom i о saglasnosti drugih propisa i opštih akata sa ustavom i zakonom. U tom smislu su na konferenciji izložena pitanja koja se odnose na način izbora članova najvišeg organa vlasti u zemlji – Savezne skupštine, te šefa države – predsendika Republike, kao i pitanja koja se odnose na izbore za Republičku skupštinu i za lokalne organe vlasti. Pored toga, prikazana је i ideja о državi kao zajednici suverenih građana, budući da је do donošenja Ustava iz 1963. godine bila prihvaćena ideja о državi-organizaciji, kao suverenom aparatu vlasti koji vlada u ime građana, tj. umesto njih.
Jedan deo Konferenciji posvećen је analizi sadržaja odredbi članova Ustava koji se odnose na pitanje principa ustavnosti i zakonitosti. U tom delu, izloženi su rezultati analize ра је uočen napor ustavotvorca da navedena načela stavi u funkciju ostvarivanja ideoloških vrednosti, principa i ciljeva na kojima počiva i od kojih u suštinskom smislu potiče сео ustavni tekst. Dalje, intencija ustavotvorca ogleda se, sa jedne strane, u pronalazenju kompromisnog rešenja i ostvarivanju zahteva ovih principa koje u savremenim državama postavlja vladivana prava, а sa druge strane u zadovoljenju politične potrebe i interesa vladajuće političke jednopartijske strukture na vlasti. Takvo ustavno uređenje načela ustavnosti i zakonitosti imalo је za cilj i da se u do tada visoko centralizovanoj državi ostavi prostor za njenu decentralizaciju i dekoncentraciju kroz proširenje normativno-pravnih ovlašcenja na socijalističke republike. S tim u vezi, pojedini istrazivači predstavili su čak 42 amandmana donetog Ustava u kojima је uočena tendencija uspostavljanja decentralizacije. Oblik decentralizacije uveden је Ustavom iz 1974. godine čime је došlo do odstupanja od postupala utvrđenih u Ustavu iz 1963. godine. Proširivanjem ovlašćenja autonomnih pokrajina i potiskivanje položaja saveznih organa је koncepcija na kojoj počivaju ustavni amandmani.
Pored iznetih rešenja koje је iznedrio Ustav iz 1963. godine i njegvoi amandmani, Konferenciju su upotpunila pitanja koja se odnose na sam jezik ustavnog teksta.
Priredila
Jovana Popovic