Докторска дисертација је резултат оригиналног научног рада кандидата у одговарајућој научној области.

Дисертација представља научни рад у којем кандидат даје допринос теорији и показује да је савладао методологију и вештину самосталног теоријског постављања одређеног правног питања, његове обраде и способност извођења закључака у складу са догматским, историјским, упоредноправним или социолошким методама које су примерене анализи правних питања или института.

У дисертацији се користи научна и стручна апаратура (навођење литературе, извора права, судских одлука, сентенци, правних мишљења, начелних ставова и сл.) примерена научним и стручним радовима из области права. Не може се одобрити одбрана дисертације у којој није коришћења инострана литература, приказ и обрада законодавства, а тамо где је то потребно, правосудна и управна пракса.

Дисертација се мора одбранити у року од 5 година од дана када је одобрањем пројеката докторске дисертације.