Докторска дисертација је резултат оригиналног научног рада кандидата у одговарајућој научној области.

Дисертација представља научни рад у којем кандидат даје допринос теорији и показује да је савладао методологију и вештину самосталног теоријског постављања одређеног правног питања, његове обраде и способност извођења закључака у складу са догматским, историјским, упоредноправним или социолошким методама које су примерене анализи правних питања или института.

У дисертацији се користи научна и стручна апаратура (навођење литературе, извора права, судских одлука, сентенци, правних мишљења, начелних ставова и сл.) примерена научним и стручним радовима из области права. Не може се одобрити одбрана дисертације у којој није коришћења инострана литература, приказ и обрада законодавства, а тамо где је то потребно, правосудна и управна пракса.

Дисертација се мора одбранити у року од 5 година од дана када је одобрањем пројеката докторске дисертације.

Стандарди за писање дисертације

Обим рада: по правилу од 250 до 500 страна (од 70,000 до 100,000 речи).

Формат папира: A4

Маргине: горња и доња 2,5 cm, лева 3 cm, десна 2 cm.

Врста слова: Times New Roman

Величина слова: у тексту: фонт 12, у фуснотама: фонт 10

Проред: 1,5

Равнање текста: Justified

Број примерака: Специјалистички рад се предаје у 7 (седам) примерака у штампаној форми и у једном примерку у електронској форми.

Обавезни изглед насловне стране

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА УНИОН
У БЕОГРАДУ

НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Кандитат: (име и презиме)
Ментор: (име и презиме)

Београд, година

Структура докторске дисертације

  1. Садржај: основни делови дисертације – поднаслови – и бројеви страна
  2. Скраћенице: уколико се користе у раду
  3. Табела судских случајева
  4. Увод: наводјење теме дисертације, разлога због којих је кандидат одабрао да обради баш ту тему, питања која ће се обрадити у дисертацији као и кратак преглед садржаја рада по деловима рада и главни закључак.
  5. Главни део дисертације: обрађује се тема дисертације а овај део садржи приказ теоријских (основне дефиниције) и практичних (илустративни примери, по правилу оригинални) питања који се односе на задату тему. Тај део текста треба да буде структуриран кроз више логичних целина означених одговарајућим насловима и поднасловима. Свака од ових целина мора бити завршена закључцима за ту целину.
  6. Закључак: на крају дисертације налази се закључак у коме се износе резултати до којих је кандидат дошао кроз израду дисертације.
  7. Литература: списак литературе коју је кандидат користио при изради рада дат азбучним или абецедним редом по презименима аутора, с потпуним подацима о библиографској јединици.
  8. Прилози: ако студент жели да их прикаже.

Обавезна литература

Кандидат је дужан да приликом израде свог рада користи по правилу 100 извора, од којих најмање 80 извора морају бити академске публикације и најмање 30 мора бити на страном језику.

Под изворима литературе подразумевају се сви публиковани извори: уџбеници, монографије, зборници, чланци, одлуке судова, законодавни извори, интернет извори, итд.

Цитирање

Навођење извора мора се назначити у фуснотама. Кандидатима се препоручује да користе правила цитирања часописа Правни записи.

ЗАБРАНА ПЛАГИЈАТА

Докторска дисертација мора да представља оригиналан допринос кандидата и у њеној изради је забрањено користити и преузимати туђе научне и друге радове, без адекватног навођења извора. Плагијаторство не подразумева само коришћење тудјих ставова без навода већ и коришћење или парафразирање тудјих аргумената на начин који читаоца наводи да потичу од аутора докторске дисертације.

Коришћење и преузимање на недозвољени начин сматраће се плагијатом и биће санкционисано у складу са актима Факулета.

Ако се, у току поступка оцене и одбране докторске дисертације или касније утврди да дисертација није оригиналан рад кандидата, диплома о стеченом академском називу оглашава се ништавом у складу са Статутом Факултета.

Органи и тела Факултета и Универзитета, наставници и сарадници Факултета, који дођу до сазнања о плагијату у докторској дисертацији која се брани на Факултету, дужни су да о томе без одлагања обавесте декана.

Одлучивање о подобности за одбрану докторске дисертације

Кандидат предаје докторску дисертацију ментору.

Ако ментор утврди да докторска дисертација испуњава научне и методолошке захтеве, подноси предлог Већу постдипломских студија Факултета да оно предложи Сенату Универзитета комисију за оцену и одбрану докторске дисертације.

Ментор може предложити кандидату да изврши измене у докторској дисертацији. Ако кандидат не прихвати предлог ментора, он подноси захтев Већу постдипломских студија да се образује комисија за оцену и одбрану докторске дисертације, а ако Веће не прихвати тај предлог, на захтев кандидата или ментора, предлаже Сенату Универзитета да одреди једног или више професора за новог ментора или менторе.

По пријему предлога Већа постдипломскиих студија Сенат Универзитета, именује комисију за оцену и одбрану докторске дисертације.

Комисија има непаран број чланова и састоји се од најмање три наставника и истраживача у одговарајућем научном звању, од којих најмање један није у радном односу на Факултету. Комисија је дужна да Сенату Универзитета поднесе извештај о докторској дисертацији у року од 30 дана од дана именовања. Извештај комисије потписују сви чланови комисије. Ако члан комисије има издвојено мишљење, то мишљење се уноси у извештај са образложењем на који се део извештаја издвојено мишљење односи. Ако комисија закључи да поднесени рад не испуњава услове за одбрану, Сенат Универзитета ће, пре него што приступи одлучивању о извештају комисије, позвати кандидата да се о извештају изјасни, у року од 15 дана од дана достављања позива и извештаја комисије.

Сенат Универзитета разматра извештај комисије и на основу њега доноси одлуку да докторску дисертацију одбије, врати докторанту на дораду или да докторант приступи одбрани докторске дисертације. Одлука Сената Универзитета је коначна.

По прихватању извештаја, дисертација и извештај стављају се на увид јавности најмање 10 дана пре одбране докторске дисертације.

Одбрана докторске дисертације

Јавна одбрана докторске дисертације обавља се, по правилу, пред комисијом која је дала оцену дисертације, а изузетно, из оправданих разлога састав комисије може бити измењен.

Време и место одбране докторске дисертације објављују се на огласној табли Факултета и у средствима јавног информисања.

Пре отварања јавне одбране комисија бира председника. Ментор кандидата не може да буде изабран за председника комисије.

Председник комисије отвара јавну одбрану, даје основне биографске податке о кандидату и саопштава мишљење комисије о докторској дисертацији.

Потом се даје реч кандидату да образложи научне закључке до којих је дошао, као и методе које је користио у свом раду.

После излагања кандидата, председник даје реч члановима комисије да кандидату поставе питања, дају примедбе и сугестије, као и да затраже допунска објашњења о ставовима и закључцима који се у докторској дисертацији заступају.

У одговорима на постављена питања кандидат треба да покаже да влада материјом у области у којој брани докторску дисертацију и да одбрани научне закључке до којих је дошао.

Оцене

Оцена: Одбрана докторске дисертације се оцењује оценама:

  • »није одбранио/није одбранила« (5/10)
  • »одбранио/одбранила« (6/10)
  • »одбранио/одбранила« (7/10)
  • »одбранио/одбранила« (8/10)
  • »одбранио/одбранила са одликом« (9/10)
  • »одбранио/одбранила са одликом«(10/10)

Одлука о оцени се доноси већином укупног броја чланова и јавно се саопштава кандидату. Одбраном докторске дисертације лице стиче право на промоцију у научни степен доктора наука.